Србијо...

 Никада нисам схватао зашто ми те недоучени зову "матица". 

Ниси ти мени матица, није ми ни Гордана матица већ мајка, родитељка моја, утроба која ме носила. 

И ниси ти мени "блиска"

Јер ми ни дјеца нису блиска, ни отац мој ни није близак него си ти ја сам, а ја - твој син. И када си лутала и када сам лутао, нисам се од тебе, себе раздвајао. 

Ниси ти само застава што је граничар чува. 

Ни само простор - од Кошара до Вршца. 

Ти си ми. И ми смо ти. 

Нераздвојиви: народ и земља. 

Србијо, име моје, сретно ту Сретење Бога и човјека!