У тренутку када ово пишем...

 

У тренутку када ово пишем...

 

У тренутку док ово пишем, Митрополит је на респиратору. Мене је лично већ једна смрт драгог човјека, очинске личности, овог 29.10, прије три године, опоменула да уз сву свијест да је то пут којим сви морамо проћи, ужасно је болно и то што се привремено растајемо. Страх ме је од нових растанака, ма са које границе овог и оног другог живота да се нађем.

Али ме је још више страх од овога што тренутно гледам у Црној Гори. Страх ме је тог вртлога у који се ушло, тог вира који вади душу, у коме се тренутно налазимо непрекидном салвом тајних и јавних увреда, подметања, квалификација, информација и дезинфромација: не желим да знам како сте састављали листу за побједничку коалицију и не желим да знам шта све имате да кажете једни другима док не саставите владу.

Сјетимо се древнога Израиља чију судбину овај наш српски народ врло често оприсутњује – а то није историја само богооткривења и Божије руке уздигнуте и мишице крјепке, већ и историја заборављања Бога Отаца својих, подијела и „тврдовратости“. Када је излазио из египатског ропства, морао је да лута четрдесет година по пустињи како би се у пустињи родио нараштај који није памтио ропство фараоново, како би и у себи слободан ушао у Обећану земљу. Слобода је стање које ти Бог дарује тиме што те води, тиме што води твој народ. Слобода је стање које се у теби, у народу, мора родити.

Данас се вријеме убзрало, прије Доласка Спасовог. Народи више немају на располагању деценије да лутају по пустињама. У нормалним околностима све оно што чујемо у међусобним оптуживањима мандатара Кривокапића и лидера политичких странака не би било драматично: јавни дискурс управо својом скандалозном непријатношћу буди и активише, нагони присталице да вам аплаудирају на скуповима, да вам пишу одушевљене коментаре по порталима а ваше политичке противнике да вам одговарају, како би њихове присталице писале своје коментаре и одговарале на оне прве. У нормалним околностима политика служи да се изрекну различити јавни и тајни интереси. У нормалним околностима све би то било дивно и легитимно.

Али ми нисмо у њима. Не само да је цијели свијет већ одавно одустао од хеленске полисности, у којој би мјерило живота требало да буде једино и искључиво врлина: тај свијет подједнако не разумије политичка аристократија која у подношењу и задавању увреда и освајању гласова види заслуге за представљање демоса, колико га не разумију ни финансијске и безбједносне структуре које су навикле да преко ових првих штите своје интересе. Овдје је по сриједи нешто друго: ми се данас у Црној Гори не сусрећемо са нормалним стањем. Ми се и даље налазимо у некаквом међустању, постмодернистичком квантном стању, у коме смо и побиједили и нисмо побиједили (тачније: све и даље може бити изгубљено), у коме се већ осјети дах слободе али Закон о подјармљивању Српске Православне Цркве и даље је на снази (како је умно примијетио луцидни Богољуб Шијаковић).

Зато: и мандатару и његовим савјетницима, и партијским вођама и експонентима њихових ставова, и онима који навијају и које је страх, попут мене, сасвим паралисао, те су замучали: не заборавите да имате посао који никако да опослите, а којим ћете се уписати у историју српског народа, онолико вијекова колико их је још остало до Доласка. Сви ми служимо Смислу који је изнад нас, Памћењу које морамо да оставимо. Прво направите Владу, па се свађајте око свега. Јесте: и за вас је ово необична ситуација, а нама Србима из Црне Горе и Херцеговине тешко је и када свима дајемо савијет из перспективе свезнајуће немоћи, али још теже када обуздавамо себе из перспективе потенцијалне моћи. Али има тренутака када морамо бити бољи од себе. Јер није нас сабрао механизам политичког живота већ онај пробуђени глас народа у литијама. Направите Владу. Направите, па се свађајте.

У тренутку када ово пишем, питам се да ли је и оном Старцу из Мораче, мом професору и старијем пријатељу од кога бих чуо и мелемну и оштру ријеч, уопште дато да попут Мојсија види свој народ избављен и у Земљу Слободе уведен. Помолимо се за Њега. И сачините владу. Биће њему лакше.