Устани, ђеде, или бар се јави. Погледај: ужас пријети.
Немам више шта да иштем од ових који се питају ко ће тебе и патријарха наслиједити. Свако биће које се то запитало, није те ни вољело: толико се људи око мене пита, па још - и мене пита, не знајући колико поврјеђују душу. Ко ће бити Митрополит? Ко патријарх? За име Божије: како се у човјеку тако лако слегне онај рески бол Растанка? Да ли су сви око мене неупоредиво бољи Хришћани, људи непробојних паноплија вјере, па преко смрти могу прећи као да је нема или те, Старче мили, никада и нису вољели, па је један плач био довољан да се вратимо најпроклетијем од свих људских изума - власти и питању о власти?
Ко ће бити Митрополит? Ко Патријарх?
Не може бити нико Амфилохије. Нико Павле, нико Иринеј. Не питајте несувисла питања.
Ето, ти сад бесједиш са Паламом и оцем Георгијем. Не запричај се, Старче тамо.
Сложили се хладнопогледни високопозициронирани гости, са њима они дежурни мрзитељи твога лика и имена који никада нису хтјели да са тобом подијеле љубав, сагласили се и они које си звао браћом и када су ти тешке ријечи казивали, одлучили да је и онај твој одлазак некаква сметња њиховом погледу на свијет. Не можеш да починеш у смрти ни сада. Остаје ти да будеш крив, у животу и смрти и животу вјечитом. Свака смртна кривица теби, једна Христу мање.
Не запричај се са светима, потребан си нам. Види. наставе ли овако они од тебе пуно млађи и од мене много старији - неће остати ничије вјере неоштећене у овом калу заснованом на забораву тебе.
Немам ријечи. Ти знаш, Старче. Лако је овима заслијепљеним мржњом, а можда је подношљиво и овима камените вјере. Нама који се будимо још увијек и даље са сазнањем да ћемо на сусрет чекати - ваља савладати стварност, ову стварност која се труди да савлада нас.
Ко ће бити Митрополит? Не постављајте питања оштра по душу.
Митрополит ће можда бити неко. И неко ће бити Митрополит. Шта је са нама којима нема ко да буде Ђед?
Нема коментара:
Постави коментар