Принос

Научите принос, сине. Пјесан ћете онда свакако знати.

Мјестите просфору. Мјесите и своје биће, прелазите руком кроз брашно и воду, кроз со и квасац и учите се животу.

Мјесите је као да пјевате херувимску пјесму. Мјесите је тако да све бриге ваше у њу буду унијете, али да вас ниједна од њих не обеспокојава док је мјесите. Мјесите је тако да сав труд земни у њу капље, да се зноје руке. И опет: тако да остане чиста и свјетла.

Мјесите је од доброг брашна, бољег него што смо сами, богатијег од свега што имамо. Мјесите је од три међупрста соли и једног шећера: јербо тако и у жизни јесте – живот је послан. И сладак. Мјесите је тако да има укуса, тако да је и слана и слатка, а не ни слана ни слатка. Мјесите је од живота.

Мјесите је од молитве. Аште је и вас дан заборављате, аште је и од премногих послова не знајете – мјесите је од молитве. Премјесите је од гледања сопствених гријехова. Али и од поуздања, уповања вјечитога, да је Бог паче смисла – па да не буде паче гријеха наших?

Пеците је с бригом – онолико колико се бринете да не загори и не остане бљутава и блатњава – толико се брижите и через себе. Јер – нисте ви ради просфоре, него је она ради вас.

                                                                            

Ето, јоште мало, и биће литургија. И ово тјесто постаће Тјело. А ово вино  - Крв. А ми?